pozz

aaaa neodoljiv kraj *trep-trep*
stavite na 4:27. aaaa Tom se preslatko smije awzz


Vjerojatno i to znate pa neću duljit. Naš datum za koncert je prebačen u Srbiju tj. Beograd.
28.3. koncert će se održat u Areni Beograd

____________________________________________________

17.Još jednu večer smo odlučili ne ići u grad. Kasno smo večerali, a onda je svatko otišao u svoj apartman. Bila sam užasno umorna. Ležala sam u mraku i tiho slušala glazbu s mobitela. Na kratko sam zažmirila, a onda čula nekakvo lupanje. Netko mi je ulazio u sobu kroz prozor…
Ukipila sam se i ostala nepomično ležat na krevetu. Nisam znala da li da radije vrištim ili šutim. A nije mi se činila kao pametna ideja niti pitati tko je to, pa sam ipak odlučila šutjeti. Zinula sam do poda kada sam napokon shvatila da mi ta osoba pokušava ući u sobu. Širom sam otvorila oči i gledala nepoznati obris kako ulazi kroz prozor u moju sobu. Tko kog da je, za bilo kakav ulaz u sobu mogao se poslužiti vratima. Nastavila sam pratit svaki pokret siluete.
- Auuu! Jebeni prozor!- Začuo se udarac i dobro poznati glas
- Bill!? – Poskočila sam sa kreveta i krenula prema prozoru
- Taj sam. – rekao je dok je vukao nogu kroz prozor
- Tarzane, inače, imam vrata, pa kad idući put želiš doći slobodno se posluži njima.
- Bi, da Tom još uvijek nije budan. – Sjeo je na krevet i čistio si hlače. Pogledala sam na sat sa ormarića. Velike crvene brojke pokazivale su 1:42
- Od kuda ti ovdje usred noći?
- Prevruće mi je, ne mogu spavati. Ti?
- Pa… Ne znam… Nekako sam se nadala da ćeš ti doći… Pa
- Osjetio sam da želiš da dođem
- A jel' da? – Klimnuo je glavom. – Zanimljivo. – Nasmijali smo se i oboje legli. Okrenuli smo se na bok, jedno prema drugome. Bili smo jako blizu. Igrao se mojim pramenom kose koji je padao na krevet. – Popodne si mi rekao da voliš nekoga. Je li smijem znat o kojoj je sretnici riječi
- Sretnici? – Ponovio je sarkastično. – Mogu samo reći da sam izgubio glavu za curom koju ne bi smjeo pogledati.
- Sretnica, nego što? Već jako dugo ni jedna cura nije osvojila srce Billa Kauliza. Onda mora da je sretnica.
- Pa, nije baš da će se sa mnom usrećiti, ali kako god ti kažeš. – Klimnula sam glavom u znak: naravno da je tako. Ne smijem ti više ništa reći.
- Zašto? U čemu je problem?
- Problem je u tome što ne smijem biti zaljubljen u tu curu. A ja mislim da je volim.
- Znaš da meni možeš baš sve reći, sve će ostati među nama. – Zaustavila sam mu rukom prste kojima je petljao po mojoj kosi i ispreplela ih s mojima. Ruke su mu bile mekane, mekše od mojih. Pored njega sam se stvarno nekad osjećala kao ružno pače.
- Ma znam, ali… Jednostavno ne mogu, ne smijem. Nije uredu od mene.
- Molim te – Napravila sam neku pseću facu i par puta zatreptala
- Jao… Na ovo nisam imun. No ajde… Ali htio bi da ovo ostane među nama, ako može?
- Naravno. – Primila sam ga za ruku još čvršće
- Pa… Ovaj… Nemam pojma zašto sam toliko nervozan sada. Pa… Umm.. Da. Dobro, ovako. – Nasmijala sam mu se koliko se sav zbunio. Ležali smo na leđima, držali se za ruke i gledali negdje u plafon. – Umm… Da. – Ponovno je ponovio. – Znaš, zapravo. Upoznao sam nedavno jednu curu, i svidjela mi se odmah. Nakon nekog vremena odlučio sam nešto poduzeti, ali sam kasno shvatio kako sam pogriješio. Samo tada je već bilo kasno. I eto nakon nekog vremena. Zapravo nakon 5 godina zaljubio sam se. Jedva sam čekao ponovno osjetiti kako je to biti zaljubljen. I onda sam ju jednostavno počeo voljeti. A to si nisam smjeo dopustit. Uglavnom, da skratim. Volim te, tebe volim. – Osjetila sam kako mi je krv suknula u obraze. Dobro da je bio mrak jer sam se zacrvenila k'o paprika. Nisam znala da li da ja nešto njemu kažem ili da napravim. Nisam ni trebala previše razmišljati, on se okrenuo na stomak i prišao mi sasvim blizu. Primio me rukama za glavu i prislonio svoje usnice na moje. Nisam ništa radila, nisam ni pomaknula svoje usnice. Par puta me poljubio a onda stavio glavu na moj vrat. Prošli su me trnci kada me dotakla njegova kosa od vrata, preko leđa, pa sve do nogu. Prošla sam mu rukom kroz kosu.
- Uh. Oprosti. – Odmaknuo se. – Nakon tolikih godina, trebalo mi je ovo. – Nisam ništa rekla. Prišla sam mu bliže i stavila glavu na njegova prsa. Nisam htjela ništa govoriti. Pričao mi je nešto, dugo. A onda sam zaspala.
[…]
Ujutro me probudilo sunce jer je prozor bio širom otvoren. Dan je bio lijep i sunčan, a Billa ni od korova. Izvukla sam se iz kreveta i pogledala na mobitel. Imala sam propušten poziv i poruku, oboje od Toma. Napisao je: Dođi na doručak u deset. Ponovno sam pogledala na sat, imala sam još pet minuta, krasno. Odjurila sam u kupatilo i oprala zube. Nisam htjela da me čekaju pa sam otišla u pidžami.
[…]
Čekali su me na istom mjestu gdje i prošli put, svi su bili za stolom osim Billa. Čim sam se približila stolu Tom se nakašljao, debilno nacerio i pogledao u tanjur. Kao da nitko nije primijetio.
- Već sam mislila da kasnim samo ja
- Zna se tko još uvijek kasni. – Nadodao je Georg
- Ja sam gladan, 'ajmo jest – Tom je cupkao po stolici
- Brzo će Bill, sačekat ćemo ga. – Duboko je uzdahnuo, kao da će umrijeti od gladi, a onda se opet onako debilno nasmijao. Pogledala sam ga onako kakvihtiimašproblema?, al' se nije dao smesti. Stavio je ruku na moje koljeno i onda ju pomjerio višlje, pa još višlje… Uhvatila sam mu ruku i premjestila na njegovo koljeno. Krajičkom oka sam opet uhvatila njegovo debilno cerenje. Georg je čitao novine, a Gustav nešto petljao s Ipodom, pa valjda nitko nije ništa primijetio. Napokon se i Bill pojavio
- Nadam se da me dugo ne čekate. – Sjeo je preko puta Toma.
- Da si došao minut poslije pojeo bi… ne znam… Anu. – Odmah se dohvatio menija.
- Idući put dolazim ranije. – Nasmijao se. Navalili smo na doručak
-Bill?
- Reci Georg
- Kakva ti je to ogrebotina na ruci. – Bill je složio nekakvu čudnu facu, a Georg pokazao na njegovu ruku
- Aha, ma… Lupio sam se u prozor. – Zagrizla sam se za usnicu, inače bi se puknula smijat. Bill me pogledao nekako ispod obrve i nasmijao se.
- Nego, idemo danas van negdje? – Predložio je Tom
- Idemo, bilo gdje, ne sjećam kad sam zadnji put bio u nekom klubu. – Poskočio je Bill
[…]
Nakon doručka otišli smo na plažu. Kao po običaju Tom, Georg i Gustav su istog trena pojurili u vodu, a ja i Bill smo se ostali namazati kremom.
- Moram ti nešto reći. – imao je tužan izraz lica
- Reci… - Pomalo sam se zabrinula
- Pričao sam s Tomom i on… Pa… Rekla si mi da te voli, jel' da? – Klimnula sam glavom. – Malo prije sam pričao s njim i… On se stvarno promijenio. Nikad ga nisam čuo da tako govori za neku curu. On tebe stvarno voli i stvarno ne znam kako sam jučer mogao zanemariti to kada si mi rekla. Ana… Ja… Ja ne bi htio da se nas dvoje više petljamo. Nije u redu, jer moj brat, on… On te stvarno voli. Budi s njim, i budi sretna s njim. Vjeruj mi, promijenio se. Oprosti što sam se petljao, stvarno ne znam gdje mi je pamet bila. Nisam to smio…
- Ali, Bill, rekao si da ćemo mu sve reći kada se vratimo doma
- Nemoj mu ništa govoriti, molim te
- Ja ne mogu samo tako… Ti ne možeš tako… Zašto sada ov…
- Ana, molim te. – Uhvatio me za ruku. – Nemoj otežavati
- Zašto sada? Kako odjednom?
- Ne želim više ništa između nas, ne na ovakav način. Oprosti. – Stisnuo mi je čvrsto ruku. Suze su mi polako počele kliziti niz obraz. Istrgnula sam ruku, pokupila starke i otrčala.
- Hej! Kuda ideš? – Povikao je za mnom
- Nije bitno! Dalje odavdije, od svega. I tebe!
- Daj.. Ne čini nikakve gluposti – Potrčao je prema meni. Zastala sam i okrenula se prema njemu.
- Ne idi za mnom. Ne trebam te. Želim biti sama…

TO BE CONTINUED…


znam da sam ovu već stavila.. al ova je u boji.. :))















Do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova